Saputanje tvoga jezika

Snaga poljupca tvoga
u mome narucju ruku,
sa izvora moga tela razbudjuje
se ta tvoja vestina neobuzdane
kose ko vijugavi sjaj u tvome
oku, uranjam u te prelepo
bukete tvojih crveno jakih
bradavica.

Nestacu u nitima zore,
a osmeh tvojih jutarnjih dodira,
kroz srebrne pute moga meseca,
bezbrizno po meni se izlij.
Postanimo zedj nasih vlaznih
uzdaha.

Glasovi se namnozavaju dok noc nam
traje, nevidljiva rosa opipljivo
rasteze, zlatni tragovi sunca slute
i sa crvenih usana s'ljubavlju kaplje,
ljubav nas greje dok nase sunce nemirno
sanja.

Nabujale su grudi tvoje,
miris tvog daha menja boje,
jos u mojim ocima paucina tisinu plete.
A usnulo lisce sapce svo znanje rubina
o tvojim usnulim usnama kaplje.

Ne smeta mi ova iskrena nocna bura
sto se kroz nocne reke rastapa,
prevazisli smo sve zemaljske reci
i zato u tvoja njedra moju dusu stavi.
Zauzeo sam smisao tvoje zvezde vodilje
i sad cujes pjev, tu kraj gajeva neba
kako ti vetar kroz tvoju cupavu kosu sapce.

Daljina se razlila, ko godisnje doba

Patnja nije u toj odsutnosti,
niti sto s bolom dolazi.
Imam te u ljubavnom dahu,
prisutna si moja tugo
i san za kojim krocim ove noci,
prisutno je s tamom,
jer daleki su ti trenuci
koje cu sacekati s nocnom trpezom
svojom.
Imam te u dlanovima,
prisutna je ta daljina tvoga glasa
a ove noci, i daljina je jos dalja,
i pogledima svojim ka odrazima noci
te trazim, a mesecina bljestavo bela
ocrtava odraze tvoje, ko pahulje u
tuznom snegu.
Sakupljam delice uspomena,
znam da te ima po mirisu tvome
ima te u ubranom cvecu i u ceznji,
na svoje dlanove te pruzam
prisutna si nepomicno ko ovaj san
u usamljenoj noci.
Zadrhtim pred ulazak u snove
rastresem onu paucinu dnevnu sto se
sakupila na mome telu,
i sve one kise iz olujnih ociju mojih,
tiho pada san na oci, placem,
jer sudbe se bojim.
Znam, teza su jutra posle ove noci
u dugim dnevnim treptajima se nadam
da ces mi doci, ima te, uvek si prisutna
moja tugo od tebe ne mogu pobeci.
Noc je duga, oprostiti mi nece,
imaju te moje misli, osecam nestanke tvoje,
a pogled se suzava stalno, cekanjem slutim,
jer kao da okean nebeski preliva u tvoje oci.
Tisina je prisutna, oseca se vazduhom,
ta praznina od zagrljaja, a jos te imam u
ovom usamljenom casu.
Patim i ove noci, jer znam da neces doci
i u poljupcu nemirnih suza,
prisutnost je oplakanih obraza mojih.
Okrenucu se ove noci u potrazi za tvojim dahom,
a znam da ces mi pobeci, jer sreca bezi od
tvojih reci, oseca se tisina u tvojim talasima
reci.
A odsutnost tvoja je patnja srca moga,
i u tom cekanju bol me rusi, plasim se
sudbe, jer opet ces mi pobeci.
Docice jutarnja smena starih uspomena i taj
miris vina od sinocne buke, spoznacu te po
uzdahu svome, a ti ces me raspoznati,
po uplakanim usnama mojim..

Tvoja cutnja je moja bol

Na ognju vremena, moje srce na nitima trenutka puca
i jos mirisi te noci, pogledom ce se pronaci.
Zagrljeno iskricama vatre, u mislima tvojih uzdaha
osetim onaj nemir sto prelama i delici secanja smesteni
na vrhu tvojih latica.
Taj zlatni ples tog ognjista kud moje srce lomis,
koliko god ga polomis ono iznova se radja i ceka
kada ces svojom cutnjom, njemu bol da nanosis.
A mekocom usana, spoznala si moje narucje meseca,
i zato nezno se privij uz moje telo, sto te cuva ove noci.
Drhtavim glasom dozivam te ovog casa, i sa palete ljubavi
oslikavam ti tvoja htenja, vremenom cu sacekati da i u
moju javu zastanes.
Ne budi se dok na tebi ostavljam zagrljaje,
s njima zavodim tvoje velike bradavice i necujno jedrim
pod ugrizima tvojih pora.
Sve tvoje dodire cuvam pod platnom vecnosti,
da kad mi dusa promrzne od ove studeni za tobom,
ja otklonim mrezu samoce u ovoj noci sve dok drhtanje
vrelih kapi sa mesecine ne sklizne.
Umem oslikavati moju dusu, niti vatra je moze sagoreti
koliko se tvojom cutnjom bol razlije.
Znali smo osmehom prstiju proci na sva skrovita mesta
i smelo nametnuti treptaje tvojih ukusnih udisaja.
Zato, prepusti mi tvoju smelost tog tvrdoglavog koraka,
osvojicu mirisne bokove tvoga horizonta, a moji uzdasi,
tek izasli ispod krila tvojih leptira.
Nagovestavam tvome vetru da cu zanosnim okretima svojih
pogleda, kroz drhtaje tvoje kose, pronaci dubine tvojih
misli, neka nas neznost povede, samo neka odstrani ovu
patnju sto za tobom jeca.
Noc naseg vremena, lezi na postelji ove sadasnjosti,
jer smo prstima nagovestili, pa i ocima izlistali stranice
nasih zelja a i sama si znala natociti nasa sretna lica.
Ustacemo ranom zore nase postelje i rasipati nas znoj,
slutim pejzaze vlaznog saputanja, i sve delice trenutaka
naliti u reku nasih milovanja.
Moj svet se nastanio na pucini tvoje koze, a zudnje olujne
popracene u hodu tvojih stopa, oh, kako je bozanstveno
presvlaciti boje latica po tim rubovima tvojih usana.
Nudim ti ukus svitanja moje ljubavi, a ljubav tvoga zivota
zapocinje neznim otkucajem suncevog budilnika nase sobe.
Sa istoka kada dodje, dan i noc, besmrtnom stazom susretnu se
ja se tada na obrazima tvojih dodira, odmaram.

Aleje tvojih snova

Eh, umes pisati dodirima svojih prstiju,
zavuce se po neki prst tvoj, bas na usponu
tvojih zudnji.
Noc je ova tako carobna, i smela, a mesec
je iznova krvavo crven zbog mene, ta nasa noc,
natopljena nasim kapljicama znoja a ta bistrina
prepolovljena, razbudjena, zanjihana.
Takva je nasa noc, poput sna duboka dok u treptaju
oka tvoga izvija se okean tvojih zelja.
Dok jos gitara otpeva tvoje melodije srca
pod basove tih sumskih delova tvoje koze,
raspustio se vetar sto ti neumorno razbuktava
tvoju kosu, poput paperja, raznosi postu divljih
vetrenjaca.
Niz pramenje tvoje kose idemo ispocetka, kud nas
odvode talasi jer njena struktura je nastala iz ceznje
a obrisi njeni nastanjeni su na obalama, gde ljubav
ceka tu gde se ljubimo..

Naucices svojim putem, koliko su mekani moji dodiri,
koliko u meni skrivenih ceznji imas.
Odgonetnuces molitvu svoje duse, prisvojiti osnove
kretanja ljubavi, zastani na trenutak kod prvog koraka
tvojih usana i taj dugacak red zagrljaja podsetice te
na usponu nasih emocija.
Napregnes li dovoljno sluh, rasaznaces ovu noc sto za tebe
tkam i u njoj moje ruke, kako izrastaju u tebi.
Da samo prepoznas tu vecnu tajnu, a ako dozvolis i sebi
prepoznace i oni tebe.
Ne zelimo tisinu u nama, to nikako, samo cemo nastaviti
putovanje do srediste srca naseg i usput smireni u
beskonacnoj paznji uzivati.
Prihatamo, jer smo nasom vatrom rasprseni i zbog toga darove
sakupljamo na izvoristu nasih kisa, dok ljubavnim pricama
ugusimo taj sveopsti haos a znaj miluje nas milina,
te vatre u nama..

Pomislices kako je sve moguce, odjednom da se u meni javlja zora
i dok snivas prekrivena svojim snom, dah vetra posete te mirisne
predele moga tela.
Sve je to razlog za dolazak u tvoj san, mila moja.
Odgledam se na tvojoj slici i znam kad si prigrlila svoje sne.
Krajickom svoga oka oslikavas pomirenje i ja te obgrlim snaznim
odjekom uspomena.
Znam da znas, kako je biti uhvacen trenutkom budjenja,
kad smo preslikani od svih obzira i kako nam posle nemogucnost
povratka opstaje, zato te grlim secanjima i dalje.
Tu smo jednaki, istom navalom koracamo zagrljeni kroz vecnost,
vec naprotiv pevamo, zelimo jedno u drugo naliti tu utisnutu nadu.
Od celog pomeranja, nismo zapusteni, vec smo alejom zagrljaja pod
pecatom ljubavi obasipani, i nismo izmisljeni, stvoreni smo iz
praska svemira.
Dok jutra nose sa sobom stabljike zelenih gajeva, jos malo ti
prinosim ljubav, a onda ces krenuti dubljim sanjivim snom,
vodicemo je, ti i ja.
Krenuti prvo kroz tvoje srce, sve do krajnjih korenja prodreti
dok jos bojom svilene melodije odigramo nas valcer treptaja pogleda,
jos malo, i vodicu te u samo narucje svojih dlanova.

Jos prostorom vladamo, jos sanjam rubom tvoga oka, ne budi me
dok ti u snovima prekrivam tu opojnu dusu, nekako se primiri
kad milujem donji deo tvoga tela..

 

Senka tvojih prstiju

Pod senkom tvojih prstiju, smenjuju se sva ta godisnja doba
sto nam prostrujise za svaki taj trenutak sto okusih tebe
kao zenu.
Pod malenim komadom neba ponudila si sebe u svom tom mastanju,
prepustas veri tvoga bica, pa mi darujes plamenim oblikom
svoga tela.
Pokazujes kako se treba ophoditi tvojim vrlinama zivota,
i glasovitost tvoja je u kristalnom mesecevom sjaju,
a usput ljubis moje ruke svojim ramenima i kroz sva ona
saputanja, iskrenih ociju, privijas se uz mene.
Otkad su te dve reke sustizale nase zagrljaje,
a tople boje napojile svrhu prstiju, talasima strasti
zalicemo nase prepone u bujice najsladjih kapljica
a tek zuborom tvoje puti, u tom govoru, susticicemo
nase prve zelje.
Jato ptica su na obrazima tvojim, ah, ostacu i dalje u senci
tvojih vlaznih usana, cekacu velicanstveno njihanje bokova
i dvostruko savijen u narucju tvoje duse.
Nasli smo se medju stablima tvojih udaha, ljubav nas od sada
ne ceka, vec zagrljeno viori na tvojim njedrima i ceka moje
slatke ugrize, priblizi se, da otklonim onu bol sto ceka
u tvojim hodnicima vremena.
Kad nebom preovlada tvoja boja kose, ptice vise nisu iza
tih tamnih oblaka, a u mojoj dusi pocinje predstava, otpoceta
zlatnim nitima tvojih emocija.
Trebaju nam sva ta godisnja doba, svaka sekunda odevenog proleca,
i to leto nad obalama tvoga tela i ona jesen, sto zapljuskuje
moju uvalu sto kroz zimske noci, lezim nasukan.
Osecam, da imamo smelost naseg tela a strast proviri tu gde
sunce otkrije meseceve ljubavne staze do tvojih toplih ukusa
jagoda natopljenim na tvojim neznim usnama..

Bila si u satenu divljih ruza

Bila si u satenu divljih ruza,
ramena su ti bila okovana liscem vremena
i u tom dahu mirisnih latica, sva si bila bliza.
Taj ukus, tog zagrljaja, spustalo se niz ceznjivu
stabljiku tvoga tela.
Nastojim, da budem jos blize dok satenski plast
tvojih pora obuzda moje nemire, sto zajece pod
prstima tvoga dodira.
Otvaras svoje latice, polako, poput vetra
sto uporno pokusava da rascupa sve moje zagonetke
sto posadis u onom semenu, nasih pruca.
Uzeo bi te u svoje narucje, pa ispratio,
nase sunce sto te svojim zrakom nezno miluje
dok svojim mirisom snova u moje srce prelivas.

I mi ljubavi, susrescemo se na dukatnim poljima
suncokreta.
A tisina ce zavejati nase tragove na proplanku nasih
poljubaca, i osluskujuci nase predele zavejane melodijom
naseg srca, setno i ceznjivo doba, temperamentno klizeci
kroz nas mir.
I sad zvuk nasih uzdaha plovi na mesecini, kao ovaj tamni
svod sto iznad nas cuje se po jos neki huk vetra,
taj huk u narucju zvezda, osetiti taj trenutak sto
ljubavlju hrani.
Tako silno zalazimo u unutrasnjost nasih misli,
kad maglina ona jutarnja legne na ozeble trave nasih pora.
Veruj, nedostaje mi taj ukus tvoga poljupca, posve tih,
a ujedno jedino tvoj.
Zato legnimo slobodno, nek viori osmehom, i zagrlimo se
pre nego sto ova noc pocne da nam okrece ledja.

Uostalom, prepoznali smo se u srebrnim nitima cutljivog neba,
a jastuci kipe, pod toplim medom, i sigurni u beskrajnom
posmatranju tvojih pogleda, razlijmo te uzdahe sto prema jutarnjem
suncu krecu.
Zudnja ovoga vetra, nije u iskricama tvojih bedara, ako nas je sve do
sada napustilo, i bili smo niciji, sami u prosloj jeseni,
u senci nasih tela, pod svoju kozu zalutali, ove noci, mila moja
prelivam nase guste snove u tvoje telo, dok zudnja iscrtava moje nalicje.
Darujem ti mesecevo prstenje nista vise ne trebamo,
jedno ka drugom nizu ostaju nam secanja pod sjajnim rubinom crvenih usana
tvojih.
Verujem u svim mojim culima, prosetas svojim prstima, uz korake zagrljaja
tela, obasipas svu onu ljubav sto u vatrama tvojih ociju
zavladava isti onaj moj nemir, sto kroz moje vreme proviri..ona poema
o ljubavlju zajedno.

Ali ti ne znas, ljubljena moja, da sam jos uvek ranjenik ispod tvoga neba,
nit nebo moze dosegnuti tim odjekom odsedlati, svu onu bol sto nebom
odjekuje svaka bolna kapljica..
A svetlo je krik u senci istocnog vetra.
Zato uzitkom uzbudjenog srca nudim ti blagostanje svojih ruku,
i pod dodirima mojih zelja sve u nama traje.
Razbuktavas strasti pred nas dolazak, nagovestavas nagomilanoj tisini,
odakle dolecemo, zaplicemo ukus vreline naseg jezika a jos uvek sledimo
iskreni osmeh ka putanji zagrljaja.
Posejmo nase bele dane, ka zimskim nocima, kroz dusu bicemo nagradjeni,
osvesceni u boji zvuka neznih celina dok prelecemo s jednog na drugi kraj
naseg tela.