Razlila si mi se u slova moja

Tuzna je ova noc, sto kapima kise zalivam tvoje tragove.
Znam kisa ce proc, ali ti ove noci neces doc,
praticu uvale tvojih usana sto niz padinu mesecevog osmeha
prolaze, i u rana svitanja cekacu tvoje uzdahe da zamagljene prozore
obrisem svojim suzama.
Kapljica sa usana, bolece sto nema svoju druzbu da je ljubi,
nit onaj vetar sto leluja tvojim bokovima, opstace samo secanje
da te iznova vratim u svoje nezne dlanove.

Svake veceri istkano oslikavam tvoja njedra i sve one ravnice
sto odolevaju mome jeziku, odvajaju ovu noc samo za mene,
a dok se misli razvuku ko nebeski oblaci iza svih mojih misli,
ipak nastoje uklesati ovu noc sto tkam za tebe.
Oseca se taj vazduh tvojih mekih usana, sto prostires nebom,
tvoje grudi sanjam, tvrde bradavice ko zvezde sto neprestano
sjaje.
Plodna su to polja, prepuna slasti i dobrote, rastezes se preko
tela mog, znam, doneces mi i ovog jutra to setno sunce
sto me verno budi, cekace sunce jos bolje dane.
Znas i sama mila moja, da moje misli nikada ne cute,
i dok jos budemo vecerali ove noci, cisti poput rose jutarnje,
a vreli poput uzarenih ruku, sto cekaju nas zagrljaj.
Katkad dok spavas predjem prstima preko trepavica i vrtom
tvojih medja, sustignem onu lastavicu otkucaja.
Jos biram reci tvoga osmeha, opisati jutarnje nalicje tvojih
kretnji, raspisati poteru nad rosom zada kroz te treptaje
obasuti stazom strasti.
Dal kad zavrsimo sa jelom otpevati nocni zov tvojih leptirova,
znaju oni mekocu mojih dodira, gde osecaju izvore uzivanja i
samog vladanja.
Ali moramo raskloniti jutarnju izmaglicu na nasoj postelji,
to uzbudjenje medju grudima postoji,
strast se preliva i vristi kroz nase udisaje, i sve me zove
u tebe da jutarnju svetlost otkrivam, jer osecamo,
da si ispod mene sasvim gola.
Nocima se imamo, emocijama se hranimo, dok jutra proteraju
sve snove na budne trenutke, u svanuce odjeknes i stopim se
u cvrstini tvoje vlazne zadnjice, dok na tvom oznojenom celu
gustiram probrana dela nasih uklesanih ceznjivih misli.

Zamislim svakog trenutka, miris tvojih poljubaca, a tu njihovu
netaknutu prirodnu tisinu ovladam tvojim srcem.
Krajickom oka, kud su prosli moji prsti, sladim se nutrinom
tvojih uvala, dok jos cutnjom tvojih pogleda, sav taj bozanski
ukus tvoje nutrine cedim u svoja usta.
Ali pripasti nam boja suncevih suncokreta i taj mir naseg susreta
uz ispijanje jutarnje neznosti, da li se opremiti boljem sutra,
a zasto cekati da nam onaj od On od gore povuce, privuci se ti sama,
ako nas je on sam i spojio.
Ali ti ne znas da se ja stapam uz stisak tvojih ruku, a ta zudnja,
u nama vlada, tela nam se spajaju, jer oni medjusobno pripadaju,
ko sto nase duse spavaju pored svojih nagih tela.
Cekaju nova svitanja, za nove pobede, nova jutra sto ce dolaziti iznova,
jer spajaju ono sto od praskozorja znaju sto oduvek su cekali
tu ljubav sto ih spaja.

Mesecevo hodanje preko nagog tela

A mogu li ja da ofarbam puteve duse tvoje,
u sve one dugine boje sto prelistavaju tvoje poglede,
sasvim nezno priljubim usne na tvoje prozore od duse.
Bas u tom otkucaju srca tvoga,
utkam simfoniju svojih uzdaha da ti remetim svakodnevnicu,
da ona ljubav u tebi rastopi se u tvojim dlanovima
dok me milujes u svaka jutra sto mojom ljubavlju,
okupana se budis...
Taj prvi san jutarnji,
sto ovlaz svojim telom orosis moje dodire.
Jos uvek pamte to jecanje razgranutih tvojih ruku,
mirisnih pogleda dok se jos ne naspavano sunce,
rasulo iznad tvoga tela.
A taj moj dah ponovno ce se dici tvojim imenom,
vremena jer tiho poput jutarnje rose,
sto razlije se na krosnje velikog oraha pored kuce.
I iz kojeg ce taj isti moj dah, natapati i zauzimati tvoj pejzaz
bezbrojnih zagrljaja sto secu po meni,
tom muzikom svih boja,
odneces sa sobom moje zelje,
a voleo bi da te utapam u nase nebo i oslikam,
svim tim bojama nase muzike sto u sudaru naseg tela,
odzvanjaju svi oni nemirni kristali naseg znoja.
Na malim uvalama,
gde oseka i plime posustaju na mojim usnama.
Lepo je upaliti male svice u tvojim ocima,
onu strast prevuci preko nagog tela,
prelepo je plesati prstima kroz svu travu tvojih pora
i u samoj vatri tih cekanja, sjediniti nase uzdahe,
raspleteti nevidljovost i tvoje telo uranja u plamtece paperje,
dok snagom krilima svojim, izranjas okupana i iznova rodjenom,
zaljubljene zene.
Nemoj posustajati i horizotnom svojih ledja u pitka milovanja i
svim tim plamenim udasima,
rasplamsaj to sto u tvojim bedrima jeci,
pod iskricama rubova usana,
da umesto silnog cekanja,
u sebi dozivis mene,
a ljubav tananu kroz mesecevo hodanje,
osecas snagu moje ljubavi za tobom.