Secanje na tebe

Na svojim grudima posedujem boli srca svoga,
davno vreme za velikom strascu umirala je
dugo ka belim uzdasima sva svoja odusevljenja
postavljam u same vremenske niti, i poput kisa
spokojno opijam se njihovom nastajanju,
a sasvim tvoju dusu raspletem u beskonacne
zagrljaje, i tako te sigurno umotanu svojih
ruku delo sluzim i nastojim da te se setim,
svakog dana, sve dok me ne proguta i ta tama,
jer u snovima me i dalje drzis kraj sebe.
Tada, kada smo sami nas dvoje u mislima mojim,
istinitost naseg vremena je sreca bila,
a vazduh i uzdasi nasi u prvom poljupcu otvaranja
latica nasih trenutaka, i moja ljubav kao i tvoja,
neprekidno tone u mislima mojim, jer jos se setim
usana tvojih, taj zar upijam kroz secanja svoja,
dok jos gori sva ona vatra u meni, ko krv kada
krene svojim tokom koja ceka u zapaljivoj samoci
tako blizu od beznadja, i uvek sazreva miris istih
cvetova, oduvek te imam u srcu svome.
Oznacio sam sazvezdje po tvome horizontu tela ili
se prislonim u boji nasih trenutaka, tih zaljubljenih
pogleda, naglasimo posesivnost s prvim znakom naseg
susreta, ili moju dusu razlijemo po belim nitima
nasih trenutaka, nacrtamo krugove otkucaja ispod
naseg neba i u razgovoru nebeskih talasa, krenemo
u vecnim mislima mojim, voleti se vecno.
U mom bicu srce je nagovestilo druge puteve sto ga
vode tiho kroz cvrkut paunovog perja, u mom srcu odavno
namenjen je stalni povetarac tvojih uzdaha,
i sa visine suncevih zagrljaja, iz dubine nase sudbine,
izmedju vremena i strpljivosti, pod srebrnim putevima
mesecine, i u samom mom vremenu i zelje tebe zene,
postalo je jedini miris secanja, protezes se dodirima
svoga srca i ne mogu se odupreti.

Bistre kapi

Dobro moje jutro, iznova si krenula u zurbu svojih obaveza,
nestrpljivo i dalje camis u mojim snovima i po mom telu
razbacujes svoje zrnevlje i svojim neznim nitima usana
ostavljas svoje tragove po mom vec naspavanom telu.
Stalno ocekivati dal sam srecan sa tobom i kad zelena
boja mojih ociju prelije se po postelji, tad i samo tvoje
more ostaje nedoreceno, zato ususkajmo se pesmom jer vreme
je beskonacno, a mi, mi smo samo trenutci u toj reci vecnosti.
Mirisnim se uzdasima nastanis i svojom me iskrenoscu umiris.
Zeljno zagrlis moje sne i uzimas i deo mene kraj sebe,
pa ih onda kraj sebe zalivas, poput Nijagarinih vodopada
hranis sa svojim prisustvom, kroz dusu ostavljas mir za kojim
ceka i ja se pod okriljem ceznje, prepustam takvom skladu.
Onda se prepustim talasima secanja, da svake noci prodjem
opranim ulicama tvojih sokaka i nikad nisi otisla, pokusavam
da te nakupim u svojim mislima i trazim, kako u kapljici mojih
usana izmedju grudi i stomaka, kroz secanja sjajis.
Koracam, rano izjutra, a ti me sa senkom svojom pratis i
ne zelimo da sputavamo jutarnje vreme i svu onu neznost nocnu
jer ono poznaje cudesan sum nasih toplih dodira i nase stope
pamte pri udaru nasih svetova, ko sto svakodnevno razmisljas
o prolaznom vremenu i kroz svoje zelje izlijes u svoje dlanove
moje vreme, i okupas se bistrim kapima moje velike duse.

Nasa sudbina

Duboko u meni, ti, neprestano svetlis,
i sve jacim itenzitetom ova pesma krece;
verujem, oci tvoje toliko zelim za sebe,
dozivam te u nase slatke snove,
jer kad nestanem u obliku vremena cak
neuhvatljiva ova daljina me ponese,
a ti ces postati moj osmeh, poput onih
lampiona, naslikacu te iskreno po zidovima
svoje duse, izgradicu mostic unutar sebe,
nikako nesto veliko u pravoj meri da
razvucem cvetne pejzaze, onih istih usana,
ispod toplog nebeskog svoda zasadicu da sa
suncem i zalivacu kroz godine i njena doba,
dok lagano, na granici s otkucajem,
i uz moju melodiju zvuka za trenutke nasih
toplih zagrljaja, i kroz boju nasih dodira
s pozudom rascesljati tvoje bistre uzdahe
na tvojim grudima razliti nektare uzitka
i svoju dusu staviti u tvoje krilo da nezno
sniva dok te ja cuvam u snovima sretnim.
Prepustimo se nama, neka utapaju se melodiji
sapata, krenucemo u nove noci na same krajeve
tame, tamo cemo biti mi ispod meseceve sonate,
i stalno je njegovo trajanje ispod hladnih kisa,
a samu zrelost natopicemo, vecnoj strasti,
otvorice se precica kroz predivne osecaje,
stalnim dodirom prestace vreme cutnje u nama,
trenutak ce ostati beskrajna reka ceznje,
i plamen sto neprekidno pokrece nasu snagu,
tu cemo nasu snagu ostaviti i pod putevima
neznosti, nadacemo se, jer imamo i zasta da
zudimo, tu smo oduvek mi;
prelij po meni svoje usne u mojim cestim
zagrljajima, moje usne su u tvojim dlanovima
sto se svakog jutra budis umesto rose na usnama,
i dodirom sa svih granica naseg tela susrecemo se
sami sa sobom, i svaki put, zauzimamo nas svemir,
i nikada nismo preispitivali sudbine nase,
jer oduvek je samo nama pripadala.

Ples strasti

Nikad do sada nisam osetio tvoje nezno sustanje
i dok mesecina uzdise za nama, snivam u vrtovima
tvojih usana, bez znanja sto sumske vile u tebi
dozivaju, svojim rukama prekrivaju tragove prelepog
dana u nezne veceri.
Krenuo sam plesati pred vatrenim plamenom strasti,
tvoje telo me opija i lagano uranja u moje prste i
radujem se zagrljajima tvojih uzdaha,
da tek tvrdim bradavicama prepustam svu zedj za tobom.
A tek tvoja kosa, mekocom mirisnih procvetalosti hoda
duz mojih ledja i nastanjuje te nemirne i vec opojne
usne, drhtis pod strascu vatrene ruze i dok razlivam
svoje prste dok bridi tvoja zenstvenost, lezis smirena
u viru mojih nezno-toplih cvetova.
Uvijas se medju vlazne uzdahe moga bica i laganim sapatom
svojih parkova s usana dolecu mirisne note usnulog proleca,
zalivam te zvezdama padalicama i pod senkom ociju rasklanjam
svaku tvoju kapljicu kao modre kapi nebeske svetlosti i
poklanjam uzarene talase u tvoje zanosna milovanja.
Nebeski oblaci gledaju nas, istinom smo prosli svaku nasu
sumnju, i jos vise se osecamo na pozudne cvetove u srcu oluje,
nebo je raspevano ovoga dana, posmatra nas kako plovimo njegovom
visinom i sve nase jarke zelje prepustamo nasim letovima u dubini
obmotanim zagrljajima nasim.
I krenuli smo u magicni dodir sa mesecinom, samo znani koreni
pokrecu lavinu elektricnog zagrljaja, celim bicem raspolazemo
beskrajnom horizontu nasih tela, a cela nasa zelja su spirana
pod talasima nadanja za nama i iznova se vraca kroz plesove u
neznom saputanju.
Nezno upijam plamen sa tvoga cela, i biserne noci u meni budis
svitanje kroz tvoje iskrene oci, sazrevam u podivljalim
poljupcima tvojih mednih pora, ljuljam se i zapocinjem ples
u njenom vecnom saputanju ispod tvoga jezika, gde se susrecemo
iznova kroz ove neprespavane noci.
Koracima zemaljskim ulazim vatreno ceznjivo u tvoje srce,
u srce tvoga odradista gde tvoji vrtovi su vec presusili, dok
krv tvoja zadrhti pod mojim dlanovima, a tvoja svilena i mirisom
zenstvenosti tvoje odaje zlatne strune suncevog sjaja i osvetlis
moje lice, i najsjajnije dela tvojih vrtova podaris mi crvenilo
tvojih rumenih obraza.
Veliki su tvoji zagrljaji, veste su tvoji prsti, crvenilo sa tvojih
grudi na uscu tvojih iskrenih osmeha, da moja muskost nanize ceo
svemir uporedo s tobom, uzivam u silini pozuda nasim u tvom trenutku
slatko smelih ognjista.
Tvoje se mekano telo pod zavesom tisine provuklo u nasu satensku postelju
i toplim znakom vecnog osmeha, izaziva nestrpljivost mojih neznih dlanova.
Ne osecam vise postojanje prisutne samoce, pa i bola, i nemam slova
da bih opisao za ovaj dar sa neba, jer u tvojim ocima vidim sve,
jedino cutim i kroz maglu tvojih obala, pokoravam uzburkane uzdahe
sa kojima lagano rastopljeno prodires u moju svest, tu gde dusa prenociva.
Ne trebam ti dati moc proricanja, na meni sve tvoje obline iscrtavaju
upute da hladnoca mi ne moze dotaknuti svojim nevidljivim rukama,
poput one samoce sto vreba na svakom koraku mojih slova i medju svom
onom tisinom posle nasih vlaznih poljubaca, i izjutra izlivena sazrevas
u prvom otvaranju prelepih ruza u tvojim rajskim vrtovima, draga moja.

Gde cemo sada

Gde cemo sada, tebi sapucem kroz moje reci!
Na horizonte naseg tela! Kuda, pitam se.
Pod prozirne talase nasih vlastitih uzdaha,
sada kada nas je i nebo okupalo i rastocilo
sunceve kapi po nama, kroz zedne dlanove
nastojimo s pokretima leptirovih krila doliti
jos silne vetrove i razdvojiti sve znojne kapi
neumornih staza, duso, uvek kroz dusu nastojimo
da izrastemo, uvek su nam ucrtani poljupci,
put ka vecnoj ljubavi.
Cula si kroz krosnju naseg smelog disanja,
pomislis slavuj je, al nije to ta melodija
sto tvom srcu rasplete prevelike krake i udomljava
svaku reci, poput vatre koja pucketa, polako tinja,
osecaj je nezaboravan, nasloni se na moje grudi i
odslusaj boju moje melodije, prisloni svoje uvo,
poput slavuja zove i krece u nepovrat za tobom.
Razgovarali smo kroz duboke noci, sa dusom istovremeno,
a moje srce, lupalo je i na uzdahe tvoje, jedino je
sapat tvojih neznih usana smirivalo, poput meda koji
klizi preko tvojih ledja.
Zauzvrat, nije vazno koliko cemo ponoviti nase razgovore
zato odzvanjamo i sa plavetnilom tvoga mora, jedrimo ka
odredistu nasih zbivanja, imacemo svoje prste na laticama
naseg vremena.
Kroz tvoje reci osetim zvocanje tvojih zelja, osetim
potrebu da pozelim jos vise, barem jos malo srecnih dana
prigrlicu te neznim rukama svojim da kroz ove lude noci
s tvojom dusom malo razgovaram, oteram one sumnje, svaku
tvoju zelju s mogucnosti ostvarimo, voleo bi da si tu,
ne ovako kroz misli svoje da te preispitujem.
Naginjemo se preko ovih oznojenih noci, i poput razbacanih
perlica oko tvoga vrata, prelivena mekocom moga jezika
i voleo bi da isklijam uz tebe preko svih onih silnih pora
i napokon, nakon svih neprespevanih noci, uspecemo kroz
nase uzvike zadovoljstva biti blizi s prvim korakom do neba.

Nase radosti

U tebi mila moja devojcice, ta ljubav sto se proteze
i ne cudis me vise sa toliko radosti u sebi,
vec zapocinjem kad se s mojom rukom preko tvoga tela
prostiru nezni dodiri, jer ja sam po tebi ne samo u
tebi mila moja devojcice, ljubav vesto izbegava svako
nistavilo i sa sjajnog izvora, nase duse ostaju ipak
zajedno.
Sa podnozja planina kada svrate, pa preko mene zalazi
svaki saptaj tvojih usana i tad se kroz noc i dan,
smenjuju nase strasti poput onih starih talasa utapkan
medju bezbroj zvezdica, osecam klizimo beskrajnom stazom
i susrecemo se sa vlastitim dusama.
Samo o tebi, u ovom prelepom snu, istiniski osecaj lepote
tvoje, cujem te kroz vreme i kroz reku svetlosti, osluskujem
kako dises i dok svojom toplom senkom po meni pleses.
Kada naslonis svoje osmehe preko moga lica, cela soba odaje
taj predobar osecaj da mi sve slozenije licis na bozanski dar
i krenem napokon da se usudim i uputim slozenije u svom snu
koji je vec iole po celom mom naboranim mislima, predugo se
nastanila ljubav u meni, previse sam boravio kraj tvojih dlanova
i vise ne mogu, ne zelim, prepoznati tu jedinu melodiju i izvlacim
pozudu iz mracnih dubina i predajem sebe u vreme nasih radosti.
Kako me tako pogledas i jos u svojim ocima dolete jos po koji
poljupci, uzecu te, uvek pored i u sebe pronadjem drhtaje, koje
posle izvesnog vremena podelim sa tobom, prostires se kao more
koje ume da zatalasa pod olujnim uzdasima nase radosti.
Umes svojom lepotom da usmeris taj glas, onako prelepo i dublje
zaci pa do skora otici do raskrsca nasih ustezanja, usidriti se
i zanevek kroz trzaje zavristiti s blagim ugrizima nagovestiti
sebe a ujedno sesti kraj mojih zagrljaja i uz osmeh ugostiti sebe,
kako samo umes smelo moje usne natopiti bojom mednih saca.
Ne, ne moras mila moja devojcice nista reci, osecam kroz cutnju
sta nam sledi, pusti me da te gledam, sasvim je i to dovoljno,
da te kroz svoje oci dotaknem pogledom i kroz postelju nasih dodira,
kroz nase drhtaje usana, ovlaziti s jezikom, zapocnimo ljubav pod
ovim nebom.
Sa svojom toplinom moga stomaka zastitim tvoje usnulo bice i poput
ljubavi, bezuslovno se predajem samo tebi.
Ovo nebo je premalo za nase krike, zagazimo travu pod nasom posteljom
uzivajmo u ukusu naseg tek dobro jutarnje, tek prelivene i utapkane
ljubavi.

Eho samoce

Neka mi i ove suze barem obrisu tvoje osmehe sto daju,
pa se sada u svoja korita umornih kretanja secanja s
njime krene.
Nista, osim ove emocije, ne mogu pustiti srcu da luta,
neka oseti kako se nekad s ovim recima igralo, zaculo
se poslednje slovo mojih misli, osecam da je kraj, a
ne postojimo ni mi.
Ceo moj zivot trazis utociste za svoju ljubav a izgubila
si se unutar mene, vodis mojim srcem i sa prvim neznim
jutrom dolazis do svog odredista, priljubljena si ko dasak
vetra koji prolazi kroz uske sokake naseg zagrljaja i oblakom
nasih misli, cisto onako sa izvora maste donosis mirise ceznje
koji me slade, a tim iskrenim pogledom svojim, osvetljavas mi
moj put samoce.
Putujes i kroz moje osecaje nezaustavljivoj lepoti me mamis,
prostranoj samoci odjekuje melodija i kroz svaku notu oseca
se miris nade, a umesto tuge, prinesi mi jos kriske radosti
zasladi me jos malo, i osvetli ovaj put osame.
Ovde na zemlji, gde se seta moja dusa, gde su nerazumni ljudi
neiskrenog srca, podivljali su ovi sati, pa pod trenutak
prolaznosti protezu se niske strasti, to je taj eho u meni u
ovoj samotnoj noci pod kojom padam, a ne smem, jer ako ona se
ugasi, sa njime ce i moja ljubav zaspati.
Nedavno si se s mojom miloscu igrala u onoj studenoj noci,
nezno se spustila niz oblake neba i kroz zvezde umornog sjaja,
pogledala si milujuci me mojim jakim sjajem, tada si kroz snove
neka obecanja dala, pre nego sto zagasim uzdahe svoje, donecu
kraj mojoj samoci, koja me ceka tamo gde me je proklelo vreme
da u ovim samotnim satima, sacekam i tebe da zajedno uzjasemo
vetar nade i krenemo s novim pocetkom, za bolje sutra, ka boljim
zavrsecima.
Nikad do sada nisam cuo taj glas poput njenih, tihim glasom umes
da se prosetas recima, a kamoli osetio utehu i snaznim strujama,
iako sam tvoj bez obzira nazirao se kraj velikoj oluji,
prihvati me za ruke i laganim ljubavnim stopama krenimo u susret
ka obecanoj sreci.
Na samom startu, dok sam se jos uspinjao ka svojim stopama, iznad
svih onih zvezda, tamo gde se radja svetlost u mom nemiru,
pored jedinog izvora tisine, tamo daleko gde samo ja umem pronaci
put ka sredistu sebe, pokazujes mi ljubav i potpuno se predajem.
Pristao sam da dotaknem tvoje nemire, sav onaj sapat u samom srcu
tvojih zagrljaja, zapustenim livadama duse tiho sam umeo da
rascvetam tek probudjenu rosu, obema rukama zagrlicu jedino sto vredi
i krenucu za njenom bojom glasa sa toplinom oko svoga savrsenstva.
Tvoja lepota ume da zadivi moju cutnju u meni, naraslog od preteranog
cekanja ljubavnog niza, spojimo nezne obale mora i sve one jarke krosnje
narandzinog sjaja, poput tvoje koze. s nadom odigrati jos jedan ples
i s punog srca prelepo i nezno uzleteti pod strujnim uzdasima i raskolasnog
izgleda, nemoj posustajati.
U tom trenutku oko nas su zaplesilo jutro prepuno plavih boja,
iako po vedrini nebeskog svoda, sazvezdje je umesale svoje prste i isplelo
valove svemirskih talasa, probudis se s osmehom i s prvim slavujem sto
kotrlja melodiju sa svoga kljuna, jedino si umela uzvracati poljupcima
mekim i sasvim lagano preko zlatnih skoljki i kroz more snova, usidrila
si sebe kraj mene, da u ovoj osami ne budem trajno sam.
Zagrlih sa vrhova tvojih grudi vec surove i kroz snezne kapi, osecao se
miris spokoja i kroz zadnji komadic jutra slagali smo drhtave usne nase,
zajednickim uzbudjenim grudima, prelila se strast, uzavrela i prejaka,
jedino sto nam ostaje je vecnost nasa u beskrajnom zelenoj postelji i
osetih mirises cela, neki drugi miris pamtis sada i ko zna gde i ko zna
s kim.
Krenuli smo da stojimo odvojeno, poput grane sto se racva u dvoje nit
pocetka a niti kraja, vetrovi jace duvaju i nevreme nas polako lomi,
oluja iscekuje i preti, a te nemirne nocne oci su samo blize, blize,
stranim putevima krocimo i ne nalazimo nista vise, samo osecaj da bili
smo nesto, a jutro ce iznova biti krivo za sve.
Reci slabije kaplju kao nekad, sada su stidljivo smeskaju a iz mog grla
nevidljivim strunama zacute i samo jecaj ostane, proslost i secanja uvek
naidju kroz moje misli i ponude, dok na vrtovima svoje duse, samoca cveta
u punom jeku.
Pored grudi, blize mome srcu, javlja se onaj nevidljivi nemir samoce,
naginje strast da prevladava, osecam da cu ponovno iz pepela podici se,
uvek isti strah iz mene nepreglednim pucinama bolan i razapet,
osecam da kroz moje vene postoji jos veca teskoca, kud, ne znam ni ja.
Ova moja ljubav u meni sto je uz mene i ove noci, ali kao da zeli izliti
i same ljubavne kapi pretociti, opet pokrecu se sumnje, jer kada svane jutro
ponovno cu osetiti taj vapaj za tobom, koja je moja dusa ostrija od svake
ostrice, pokazace svoju moc i krenuti na put samoce.

Danasnje jutro

Danasnje jutro budi nasu prisutnost,

jer smo pod nasim vlastitim prstima

nagovestili vetru uzdaha da svrati,

pa u ocima, kroz drhtave kapke ispod

mesecine, slutimo pejzaze nasih uzitaka.

Ljubis oblake bora na mome celu cesto,

svom tom nebeskom plavetnilu prislanjas

oslonce, i pod nasoj kozi, kapima u boji

rubina kroz prste prislanjas i pustas dah

svojih pora, da moju prisutnost natoce

i glas svoj naslonis u mom glasu da se

sretnu kao vetrovi, kolena svoja zanosis

nad posteljom i bisernom svetloscu naseg

meseca, i kroz moju kosu cutis, sapuces

svojim prstima i kroz misli nase,

naslucujem pogodnost, poput sunca u sebe

me primas.

Rasipas svoje mirise po mojoj kosi i verujem

da te ima u svakoj mojoj pori, mada te dugo

prizeljkujem u ovom samotnom vremenu,

koracas samnom kroz tisinu vlazne postelje i

oseca se i dalje onaj vapaj od nasih zagrljaja,

i cuvas me u svojim tokovima purpurnih vena,

teces mi kroz neispavane noci i osecam tvoju

prisutnost, a nema te.

Ako snivam, nebeske ptice koje opkruzuju mene,

nastavi i dalje u moje snove i postani znak

vecnog leta, i sleti na bezbrojna moja odredista,

na moje golo telo izlij sebe i privuci se k meni

da i ove noci krenemo jos u dublje snove.

Ostala mi ceznja od umornih mojih cekanja i tako

lagano rusim svoje zidine samoce.

Svojim molitvama te slezem na moje usne i raznolikost

medju mislima promesam pucinom mojih zelja,

a tvoju senku kroz secanje uporno grlim u tom beznadju

cutnje, i milujem tvoje telo poput narandzinih boja i

cekam u tom nizu, kraj podivljalih strasti.

Dopusti mi

Dopusti meni i mojim ocima da vode kroz ovo vreme,
u suncevoj svetlosti pod njihovoj streji ima podosta
mesta i za nas dvoje, moje te oci ljube, ko sto sunce
ume nesebicno da ti udeli moje znake radosti a ti
neumorno trazis znakove.
Jos vrlo malo vremena nam posustaje, moja si, znam,
i prolece ce doci i poneti sa sobom kriske topline,
kao sto ti ja sada ljubim srce i dusu.
Jer ipak si ti moje srce, sto prokucava konstantno.
Pomalo ume da zastane kroz one iste rubove usana, secam se,
da si blagim uzdahom svojih misli precutala zelju zamnom.
Mekocom sna ti se piblizavam iznova pokusavam da rasaznam
kuda li si se denula tako obucena u plavetnilo nebeskog svoda
ptice su umele bolje da odgovore od tvojih misli, iznova
pokusavam da otkrijem tvoje sumnje u oku tvojih prelepih mora,
ne dokucujem nista, samo puste plaze ostale su, posle cunamija
sto pregazi sve one ruze sto sam potajno sadio, a tvoje reci
zalivale taj roj sto preplavi sve ono sto je nekad bilo nase.
Zagospodarimo nasoj neznosti sto nas vode u nase snove,
i svaki trenutak nas spojio u bujicu naseg zagrljaja,
a nezne cutnje vezimo u nase bokove i u velikoj belini oblaka
rasklonimo konce sumnje, uzivajmo u carobnom treptaju nasim.
Kako se samo postepeno slivas po meni, jos osecam tu noc dok
smo uranjali oboje u vrele strasti, kako me gracioznoscu svojom
castis i slazes svojim vec pomalo tvrdim bradavicama,
i kad zedj nasih prstiju prodje pored svojih stanica,
ostaje nepresusna, stavi sebe na mene, a ja cu sebe u tebe i
neka potece vrela strast i ove noci, napojimo se nase ljubavi.
Moj svet se proteze pucinom tvoje zenstvenosti,
i strast vatrenog uzdaha u zanosu tvoje zadnjice poput uzavrelog
nebeskog svoda zreloscu nara otpusta mirisne ukuse,
u ovom jutro naseg trenutka sokovima svojim nudis i slutimo
krajolike vlaznog saputanja kroz talase poljubaca.

Treptaj uzdaha

Nekad se desi u obilju vremena i mirisu povetarca pogled pronaci,
zagrlice nas pucinom u njenom dobrom svetlucavom zanosu snova i
kroz nas same rasti, al pre svega toga, nasim mastanjima moramo
lagano proci, zastati na drhtaje i s prvim korakom krenuti ka
otkucaju srca.
Kad se svi tvoji i moji uzdasi sastanu oseticemo nas jedinstveni
mir, kad stignemo na ravnice nase onih s povetarcem sastanemo i
ispod svog nebeskog kroja odmorimo, te slike cekanja pod nasim
drvetom hrasta prihvatimo, onda cemo umeti vestinu usnulih latica
probuditi i na nase usne prigrliti.
Dok u dahu toplih kapi naseg trenutnog meseca mi sami postojimo
i pozlaceni ples suncokretovih kretnji, kroz nase postelje sanjamo,
ne smemo nase duse tako glasno iznad plavog neba u prelepe duge bacati,
jer onda nase ljubavne boje na papirne niti i kroz vecnost sebe nanizati.